Транскутана електрична стимулација нерава (ТЕНС) функционише на принципима модулације бола путем периферних и централних механизама. Испоруком нисконапонских електричних импулса путем електрода постављених на кожу, ТЕНС активира велика мијелинизована А-бета влакна, која инхибирају пренос ноцицептивних сигнала кроз дорзални рог кичмене мождине, феномен који описује теорија контроле капије.
Штавише, TENS може изазвати ослобађање ендогених опиоида, као што су ендорфини и енкефалини, који додатно ублажавају перцепцију бола везивањем за опиоидне рецепторе у централном и периферном нервном систему. Непосредни аналгетски ефекти могу се манифестовати у року од 10 до 30 минута након почетка стимулације.
Квантитативно, клиничка испитивања су показала да TENS може довести до статистички значајног смањења VAS резултата, обично између 4 и 6 поена, иако варијације зависе од индивидуалних прагова бола, специфичног болног стања које се лечи, положаја електрода и параметара стимулације (нпр. фреквенције и интензитета). Неке студије сугеришу да више фреквенције (нпр. 80-100 Hz) могу бити ефикасније за лечење акутног бола, док ниже фреквенције (нпр. 1-10 Hz) могу пружити дуготрајније ефекте.
Генерално, TENS представља неинвазивну додатну терапију у лечењу акутног бола, нудећи повољан однос користи и ризика, уз минимизирање ослањања на фармаколошке интервенције.
Време објаве: 07.04.2025.
